Biografije

Beograd

Greta Ajzinberg rođ. Sasson

Godina rođenja i smrti:1907 – Adresa poslednjeg prebivališta:Beograd Srodnici:Otac: DavidMajka: RozalijaSin: Aleksandar Ajzinberg Biografija:Greta Ajzinberg, rođ. Sasson rođena je 1907. godine u Zemunu. Tokom Prvog svetskog rata saporodicom odlazi u Budimpeštu, gde je živela kod tetke Hane Deutsch. Nakon perioda političkihnemira u Mađarskoj, rodbina je šalje u Beč, gde provodi nekoliko godina. Po završetku rata vraća se u Zemun.U Beogradu upoznaje Matveja Ajzinberga, za koga se udaje 1928. godine. Sin Aleksandar rođenje 1930. Brak je razveden 1937/1938. godine, nakon čega Greta počinje da radi u prodavniciluksuznog pribora za pisanje, satova i kožne galanterije na Terazijama, u vlasni[tvu iyvesnogGeslera, Jevrejina izbeglice iz okupirane Čehoslovačke ili Poljske. Zahvaljujući marljivosti isposobnosti, postaje poslovođa radnje i uživa veliko poverenje vlasnika.Nakon nemačke okupacije 1941. godine situacija se naglo menja. U vreme bombardovanjaBeograda, njen bivši suprug Matvej i sin Aleksandar sklanjaju se u Sopot, a potom u seloRopočevo. Greta ubrzo saznaje gde se nalaze i, uprkos strogim zabranama kretanja za Jevreje, redovno ih obilazi. Donosi im odeću i potrepštine, a u Beograd prenosi hranu, rizikujućihapšenje. Putovala je prerušena i predstavljala se kao supruga nemačkog oficira, koristeći znanjenemačkog jezika kako bi izbegla kontrole.Početkom novembra 1941. godine Matveja i sina hapse četnici Koste Pećanca pod optužbom za veze sa partizanima, dok je Greta u Beogradu lišena slobode i dovedena u Sopot. Svi su biliizloženi saslušanjima i pritvoru. Matvej je potom sproveden u logor Topovske šupe u Beogradu.Greta je, zbog poznavanja administrativnih poslova i kucanja na mašini, bila primorana da radikao zapisničarka tokom saslušanja zatvorenika. Iskoristivši metež u jedinici, uspela je da sasinom pobegne i vrati se u Beograd. Nakon kratkog skrivanja, po savetu prijatelja odlaze u Homolje, u mesto Krepoljin.Od 1942. godine pa do kraja rata živeli su u stalnom bekstvu, skrivajući se po selima i planinamaHomolja, izbegavajući nemačke i kolaboracionističke potere. Uprkos gladi, oskudici i stalnojopasnosti, uspeli su da prežive okupaciju.U Homoljskim planinama ostali su do oktobra 1945. godine.O svemu detaljnije u knjizi Aleksandra Ajzinberga Pisma Matveju (Prosveta, Beograd, 2006),